Чачак, 14. Новембар – 20. децембар 2020.

Тема: “РАЗГРАНИЧЕЊА”

Организација: Центар за визуелна истраживања “Круг” и Дом културе Чачак

Излагачи: СРБИЈА, АЛБАНИЈА, БиХ, БУГАРСКА, ГРЧКА, РУМУНИЈА, МАКЕДОНИЈА, СЛОВЕНИЈА, ХРВАТСКА, ЦРНА ГОРА, ТУРСКА, АУСТРИЈА, АУСТРАЛИЈА, ЕСТОНИЈА, ИЗРАЕЛ, ИТАЛИЈА, ЈАПАН, КИНА, КАНАДА, ЛЕТОНИЈА, МАЂАРСКА, НЕМАЧКА, ПОЉСКА И РУСИЈА.

Покровитељи: Град Чачак и Министарство културе и информисања Републике Србије
Уметнички директор: Божидар Плазинић
Контакт: бозидарплазиниц@гмаил.цом
У оквирима визуелног, изложбом “Библиотека – Отворена књига Балкана“, успостављена је широка и флексибилна платформа за ревидирање и реконструисање јавне/колективне, привате/индивидуалне меморије југословенског историјског наратива. Установљена са циљем обнављања дијалога између бивших југословенски држава, изложба се бави критичким промишљањем југословенског друштвено-политичког простора, узроцима и консеквенцама његовог распада. Употребом јавног простора уметности за артикулацију политичких ставова и искустава, формирано је поље критичког дискурса у оквиру кога се кроз континуирану излагачку праксу отворено преиспитују и проблематизују питања идентитета, тескобе, носталгије и перцепције нове стварности настале распадом СФРЈ.

Окосница изложбе “Библиотека – Отворена књига Балкана” јесте акцентовање дијалога и његово позиционирање испред уметничког израза. Дијалошким оквирима обухваћене су и инстутуције културе, које су селекцијом радова одредиле физиономију балканске бијеналне изложбе: Музеј савремене уметности Београд, Народни музеј Београд, Музеј савремене уметности Војводине Нови Сад, Независна уметничка асоцијација “Ремонт” Београд, Умјетнича галерија Босне и Херцеговине Сарајево. Посебну подршку, институционалну и селекторску и искорак у реализацији овог пројекта, пружила је Галерија “Collegium Atristicum” из Сарајева. У реализацији ове изложбе значајан допринос дали су и следећи појединци: Др Лоран Хеђи, Др Едвард Луси Смит, Др Гунар Кваран, Др Александар Басин, Др Наташа Шегота, Др Илариа Марота, Др Никола Шујица, Др Мељина Хусеџиновић и Проф Коста Богдановић. Инсистирање на дијалогу у оквиру ове изложбе, може се посматрати и тумачити на два нивоа. Први ниво је онај на коме се препознаје интенција организатора у афирмисању културног дијалога, као и моста за превазилажење јаза насталог распадом југословенског простора; ниво на ком се културни/уметнички дијалог идентификује као спона између различитих поетика и медија изражавања уметника, те и различитих промишљања колективне и индивидуалне прошлости и садашњости. Ниво на коме је дијалог успостављен као стратегија транспарентног ре/презентовања сећања и искуства у јавном простору уметности, претендујући на активистички и критички однос према прошлости. Посредно, изложба се осврће и на позицију уметника, те и на одговорност коју има према датим историјским и друштвено-политичким околностима, наглашавајући не/могућности интервенције, значај и неопходност ангажованог става. Други ниво тумачења дијалога у контексту ове изложбе јесте ширење оквира дијалога, а тиме и његових домета и резултата, укључивањем уметника из земаља у регион које нису биле интегрални део југословенског друштвено-политичког простора, као и оних земаља које географски не припадају простору југоисточне Европе. С једне стране, инклузија уметкиа који нису били погођени трагичним догађајима и последицама распада СФРЈ, бави се питањима начина сагледавања, промишљања и визуелног сумирања околности у којима су се нашле бивше југословенске републике деведесетих година прошлог века. С друге стране, инренационални карактер ове изложбе значајан је и у сегменту могућности континуиране презентације Балкана изван сенке оријента и егзотике, те и еманципације од предрасуда и клишеа конструисаних дуги низ деценија.

“Пошто је Балкан Европа, део Европе, иако је по опште прихваћеном мишљењу, у неколико прошлих векова постао њена провинција, њена периферија…”, ова изложба представља још једну од активности на путу ка неутранисању негативних конотација кое реч Балкан носи. Релевантност ектравертног карактера изложбе “Библиотека – Отворена књига Балкана”, огледа се и у успостављању праксе представљања савремене уметничке продукције Балкана, умрежавању и размени знања и искустава.

Разграничења као тематски оквир ове изложбе, као и предходне изложбе “Храм-Књига-Застава”, “Земља-Књига-Мапе”. “Отворена књига”, “Река-Књига-Мост”, “ Чију песму певам” и “Ја волим уметност других” залази у сферу метафоричких значења, којима се исказује универзална идеја богатства различитости и могућности њихове коегзистенције. Вишезначношћу овог тематског оквира, посматраног у корелацији са општим називом изложбе “Библиотека – Отворена књига Балкана”, предлаже се културни дијалог као основа, али и мост, у процесу превазилажења конфесионалних и националних разлика, и успостављених геополитичких граница. Концепт изложбе као културни дијалог, са програмом који подстиче узајамно разумевање и поштовање, као метода за потирање разлика и супротбости насталих у прошлости, сврстава ову бијеналну манифестацију у ред релевантних културних догађаја на простору бивше Југославије.

Структура успостављене платформе на балканском бијеналу, представља својеврсно поље истраживања, потирања граница, излагања разлличитих визуелних реторика и треансфера идеја, јасно манифестујући тежње иницијатора ових уметничких сусрета, ка развијању флуидног дијалога између не/балканских народа, као и презентацији балкана ослобођеног од негативних премиса. Тематски оквир наредне изложбе, чија је реализација планирана период од 14. новембра до 20. децембра. 2020. године, “Разграничења”, још експлицитније изражава настојање да се афирмише ова врста дијалога, као стратегија деловања на путу обнављања нарушених веза.