(William Seward Burroughs, 1914-1997) америчком писцу чији је значај у светским оквирима у великој несразмери са доступношћу његових дела (као и написа о њему) у овдашњој књижевној периодици. Љубитељима ундергроунд књижевности култну фигуру каква је Бароуз не треба посебно представљати: његова популарност данас, преко једне деценије након његове смрти, већа је него док је био жив.

Бароузова харизма и мрачни поглед на живот инспирисали су не само његове књижевне следбенике, већ и интернационалну филмску и рок сцену. Бароуз је један је од првих заговорника хомосексуалних слобода у својој земљи, писац кошмарних визија (неретко под дејством дрога) и бритких опаски на рачун америчког правног система. Пре њега, нико се није усуђивао да ствари назове својим правим именом или да јавно призна своје скривене пориве и мане. Многи теоретичари су оспоравали Бароузово припадање научној фантастици, али његове визије јединствене су у хаотичној мешавини разноразних цивилизацијских елемената и неочекиваних разрешења;његов стил, на моменте лирски, а потом сувопарно таксативан, одбија да прати линеарност приче, намеће правила која затим крши и тражи велико читалачко ангажовање. Због тога Бароуз није типични жанровски писац, већ иноватор који указује на даље путеве развоја научне фантастике.

Стваралаштво: романи “Голи ручак”, “Мека машина”, “Карта која је експодирала”, “Нови експрес”, “Градови црвене ноћи”, “Место мртвих путева”, “Западне земље”, роман и сценарио за филм “Тркач по оштрици” (Blade Runner), есеј “Електронска револуција”.