Изашао је нови број (183-184) часописа за књижевност, уметност и културу ГРАДАЦ, који је овог пута тематски окренут џезу. Џез је музика која је оставила свој отисак у времену, можда и један од најзначајнијих у XX веку, говорио је један од оних гиганата који су је стварали, Дизи Гилеспи, уверен да “због џеза овај век звучи другачије него било који други”. Ово мишљење нас упућују на сложени социјални, антрополошки, уметнички, економски контекст, у коме џез егзистира као својеврсни феномен. Његова повест, и поред ерозивног утицаја времена, памти револуционарне тренутке. Говоримо о револуцији чији циљеви нису биле корените геополитичке промене, а улог људски животи, али су се последице осетиле на глобалном културном простору.
Текстови аутора одабраних за овај број Градца отварају више проблемских поља: музичко достигнуће џеза (Е. Хобсбаум, К. Вилкинсон, Д. Л. Магин, Б. Краутерс, М. Пинфолд, М. Стерн), однос уметничке форме и критике (С. Крауч), маскулини идентитет (К. Габард), егзистенцијалне позиције џеза (Г. Гидинс), снага посвећености у опресивним условима (М. Зверин), употреба наркотика и опијата (Н. Хентоф, Н. Шапиро, Ф. Марманде), митологија урбаних средина и личне митологије (А. Шо, Д. Елингтон, Н. Кенигсвартер), перцептивна моћ и доживљај уметничке форме (Т. Ђоја), додирне тачке џеза и других уметности (А. Ленги, Н. Маки, С. Вила, Ж. П. Крики).
Ови текстови рачунају на читалачку знатижељу која уланчавањем података, откривањем међусобних веза и хронолошких следова могу сваког да покрену личним путем откривања особености џеза и његових тајни, каже приређивач овог броја, Милен Алемпијевић. Часопис Градац и овом свеском, посвећеном џезу, истрајава у испитивању кодова културе, доприносећи дијалогу савременог читаоца са културним наслеђем, као и са актуелним тренутком.