Представа је урађена по тексту Жељка Хубача, уз поставку и адаптацију Владимира Јоцовића.
Улоге: Тодор Трифуновић, Матија Бојовић, Марта Крупеж, Татјана Чкоњевић, Даница Лазовић, Радоје Ивановић, Јана Јовановић, Анастасија Вујовић, Ива Радовановић и Сара Татовић.
Сценографија: Војкан Петровић. Костим: Вера Радојевић и Снежана Вељковић. Музика: Бојан Стојцетовић. Кореографија: Јелена Миловановић. Мајстор светла: Војкан Петровић и Милош Крџић. Мајстор тона: Зоран Петровић и Недељко Вучићевић. Шеф сцене: Миодраг Николић. Организација: Јелена Пушкар.
Некада давно Злоћудију, земљу зла и плача, добри цар Веселин је претворио у Веселију, најсрећнију царевину на свету. У Веселији је добра вила Добрила сваком детету даривала осмех и добру нарав. Међутим, царевог сина Матеју зачарале су вештице Гроздана и Грдана, и он је израстао у страшно неваљалог принца коме спаса није било. Царевина Веселија беше угрожена, а вештице су се надале да ће, кад постане краљ, Матеја Веселију поново да претвори у Злоћудију. Наде није било. Једино што је могло принца неваљалца да преобрати у доброг краља била је љубав. Уз помоћ добре виле, Матеја упознаје лепу Сару чија љубав отапа злу коб принца.
“Сваки човек има способност да јасно разликује добро од зла. Међутим, људи често из ових или оних разлога, свесно или несвесно, чине дела за која се касније кају. Они који то свесно чине, често на своја лица стављају маске, мислећи да ће на тај начин њихова зла намера и идентитет остати неоткривени. Ипак сви знамо да се на крају сваке игре кривац открије.”
(Реч аутора)