“Великане овог света често оптужују да нису учинили оно што су могли. Могу да одговоре: само помислите на све зло које смо могли да починимо, а нисмо.”

Георг Кристоф Лихтенберг

Да ли сте икада размишљали какав би Други светски рат имао исход да је Немачка 1940. године извршила инвазију на Велику Британију? Можете ли да замислите шта би се све догодило да је нацистичка Немачка успела да победи и покори Совјетски савез? Да ли вам је пало на памет да спекулишете са претпоставком како би данас Европа и свет изгледали да је својевремено избегнут хладни рат, или шта би се десило да се после перестројке у СССР није урушио комунизам? Управо питањем, шта би било да су догађаји на којима је током XX века утемељена наша стварност којим случајем имали други исход, бави се нови двоброј часописа за књижевност, уметност и културу Градац. У каквом свету би данас живели да је светска историја неким чудом кренула другим током? Да ли уопште постоји било какав рационални разлог да се бавимо оним што се није догодило у новом броју часописа  Градац, а полазећи од става да не постоји једна једина привилегована прошлост, већ бескрајно много подједнако вредних прошлости, смисао и рационално објашњење покушавају да изнађу Нил Фергусон, Ендру Робертс, Мајкл Барли, Џонатан Хаслам, Марк Алмонд. Колико год некоме, на први поглед, апсордно изгледала тема новог двоброја часописа Градац, догађаји који се на половини друге деценије трећег миленијума као Дамаклов мач надвијају над човечанством, несумњиво намећу њену нужност. Од горких плодова „Арапског пролећа“ који се у великом делу арапског света све сем демократских процеса до рата у Украјини који у Европи, деценијама после пада Берлинског зида оживљава хладноратовску психозу, много је тога што подстиче на размишљање о томе а шта би било да се догодило другачије, а због чега ће есеји које је у целину уопбличио Нил Фергусон, а читаоцима у преводу Ивана Радосављевића,  презентовао Часопис за књижевност, уметност и културу Градац несумњиво побудити пажњу.